Jedan recept, jedna priča: Celer a la Žozefina

Jedan recept, jedna priča: Celer a la Žozefina

 

Mari Žozef Roz de la Pageri poznatija kao Žozefina de Boarne bila je francuska carica, kraljica Italije i prva supruga francuskog cara Napoleona I. Rođena je na Martiniku, u uglednoj porodici Tašer, koja je posedovala plantažu šećera. Žozefinin otac Jozef Gaspar Tašer de la Pageri bio je potporučnik francuske armije, a majka Rose Klara des Verdžes de Sanoa, Francuskinja engleskog porekla s majčine strane.




 

Rano se udala za  vikonta Aleksandara de Boarnea. U vreme revolucije 1794, sa suprugom Aleksandeom i dvoje dece Hortenzijom i Eženom biva uhapšena i zatvorena u Bastilji.  Aleksandre je po Robespjerovom naređenju bio pogubljen na giljotinji a ona zahvaljujući njemu oslobođena. Mlada udovica s dvoje dece upoznala je generala Napoleona Bonapartu 1795. Imala 32 godine, a on 26. Za Napleona se udal sledeće godina, a dva dana nakon venčanja one poveo francusku vojsku u pohod u Italiju. Uvek su održavali kontakte preko ljubavnih pisama, koja su sačuvana do danas. Nadimak Žozefina dao joj je sam Napoleon, koji je imao običaj da svuda nameće svoju volju, pa i u izboru imena odraslih ljudi.

 

Pjer-Pol Prudon: Carica Žozefina (1805)
ulje na platnu, Luvr, Pariz

 

1804, posle osam godina braka, postaje carica. Ali, ovu titulu nije dugo nosila. Napoleon je već 1810. trazio raskid braka – zato sto carica ne može da rodi prestolonaslednika. Razvod je Žozefini teško Na korišćenje je dobila dvorac Malmezon nadomak Pariza, gde se bavila uzgojem ruža.

 

1814. Žozefina je umrla od upale pluća koja je navodno bila komplikacija prehlade zadobijene za vreme šetnje s ruskim carem Aleksandrom I. po vrtovima Malmezona. Napoleon je  za njenu smrt saznao je na ostrvu Elba. On sam umro je oko sedam godina kasnije, a poslednja reč na samrti bilo mu je navodno upravo Žozefinino ime. Ljubičice koje mu je ona poklonila nosio je u medaljonu oko vrata sve do smrti.

 

Dvorac Malmezon

 

Poslednje godine života provela je usamljena. Jedna od povlastica koju je zadrzala bio je njen lični kuvar. Ali, obhrvana tugom, nije mnogo marila za njegov trud. Kulinarska legenda kaže da jedno od retkih jela koje bi uspelo da joj izmami nesto što je ličilo na smešak, bio je celer pohovan na poseban način.

 

U njenu čast, kuvar ga je nazvao „celer a la Žozefina“.

 

Celer a la Žozefina

 

Potrebno je:  

 

500 gr celera, jaje, 50gr kokosovog brašna,  50 gr mlevenih lešnika, 2 kašike brašna, 50 gr putera, so.

 

Za preliv: šolja kisele pavlake, 2-3 grančice peršuna i mirođije, 2-3 luka vlašca i pera jednog struka mladog luka.

 

Priprema:

 

Celer oljušti, oprtati i iseći na na kolutove debljine 1 cm. Kuvati 10 minuta u slanoj vodi. Ocediti i osušiti ubrusom.

 

Svaku krišku celera uvaljati u brasno, umakati u umućeno jaje i zatim u mešavinu kokosa i mlevenog lešnika, spustati u vreli buter i proprziti s obe strane.

 

Za preliv iseckati sitno luk vlašac ili pera mladog crnog luka, peršun i mirođiju i izmešati s pavlakom.