Muzej Belvedere: Klimtov „Poljubac“ na novoj lokaciji

Muzej Belvedere: Klimtov „Poljubac“ na novoj lokaciji

 

Na stogodišnjicu smrti bečkog slikara Gustava Klimta, 6. februara, njegovo čuveno delo „Poljubac“ menja stalnu lokaciju. Ovo delo će biti srž jedne nove izložbe u bečkom muzeju Belvedere, koja se otvara 1. marta 2018. godine.

 

Slika najpoznatijeg ljubavnog para istorije umetnosti donedavno se nalazila u zapadnom krilu muzeja Belvedere. Sada je premeštena u istočno krilo gde se nalazi prostorija specijalno napravljena za Klimtov „Poljubac“. Povod selidbe je prezentacija slike u okviru nove izložbe.

 

Najreprodukovanija slika

 

Poljubac Gustava Klimta svakako je jedna od najpoznatijih i najreprodukovanijih slika na svetu. Umnožavana je hiljadama puta – i to ne samo na reprodukcijama, već i na šoljicama za kafu, kravatama, torbama za kupovinu i mnogim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu.

 

Zvanično inspirisana svetlucavim vizantijskim mozaicima koje je Klimt proučavao u Raveni u Italiji, ova slika, obogaćena zlatnim listićima u koje se utapaju odeća i konture prikazanog ljubavnog para pleni posmatrača svojom nežnošću i neobičnom postavkom. Muškarac je nagnut nad ženom koja iščekuje njegov poljubac zatvorenih očiju. Ovaj strasni zagrljaj odvija se na jezeru, o čemu nam govori trska i cveće oko ženinih nogu. Ono što ovu sliku čini tako posebnom nije sama tema, već zlatasto šarenilo i mešavina četvrtastih šara na muškoj figuri sa kružnim na ženskoj. Mešavina istoka i zapada koja kao i zlatna boja zrači sa ove slike čini je posebno harmoničnom i primamljivom posmatraču, čiji će pogled zadržati a dah zaustaviti.

 

Obračun sa umetnošću

Gustav Klimt se smatra vodećim umetnikom secesije, iako je pre bio čovek koji se obračunava sa umetnošću svoga vremena, kaže Alfred Vajdinger, istoričar umetnosti i kustos bečkog muzeja Belvedere za Dojče vele.

 

„Svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda“ glasio je čuveni slogan secesije koji zlatnim slovima blista na zgradi bečke secesije. Klimt je sve do danas jedan od najuzornijih umetnika secesije. Klimtov „Poljubac“, koji važi za „Superstar“ u svetu umetnosti, sa milionima posetilaca svake godine demonstrira njegovu bezvremenost.

 

Najveća zbirka Klimtovih dela

 

Sa 24 slike ovog kontroverznog umetnika bečki Belvedere je u posedu najveće zbirke Klimtovih dela na svetu. Nova vitrina koja prikazuje Klimta i njegovu životnu saputnicu Flege isprepletane u bliskom zagrljaju, štitiće sliku ne samo od mogućih oštećenja bojom ili dodirom, već i od projektila.

 

Belvedere je Poljubac kupio prvog dana kada je izložen pre 105 godina za 25 hiljada kruna (što bi otprilike danas bilo oko 250.000 dolara) i to je tada bila najskuplje plaćena slika u Austriji.  Ovo remek-delo rane moderne umetnosti simbol je bečkog Jugendstila i Art nuvo pokreta uopšte.

 

Uskoro će u muzeju biti postavljen Selfie-Point gde će posetioci moći da se slikaju ispred kopije čuvenog dela.

 

Totalna umetnička dela

 

Klimt je rođen 14. jula 1862. u porodici skromnih mogućnosti, pa je priliku za studiranje na bečkoj Školi za umetnost dobio zahvaljujući stipendiji. Zajedno sa bratom, Ernstom Klimtom koji je pohađao istu školu, kao i kolegom Francom Mačem, marljivo je radio i brzo napredovao. Pored poslova na ukrašavanju plafona i teatara, pročuo se i kao portretista dobrostojećeg jevrejskog građanstva.

 

Nije radio samo na slikama, već je u saradnji s arhitektima osmišljavao čitave kuće i vile kao „totalna umetnička dela“. Godine 1894. dobio je narudžbinu za tri monumentalne slike na plafonu velike aule bečkog univerziteta. Njegov alegorični prikaz triju fakulteta – pravnog, filozofskog i medicinskog – izazvao je skandal.

 

Za licemerni Beč bilo je to previše golotinje. Umetnik je tom načinu rada ostao veran uprkos velikim finansijskim gubicima. Radove iz Univerziteta u Beču kasnije je uz pomoć svojih mecena otkupio. Već tada su koštali čitavo bogatstvo. Današnji ljubitelji umetnosti mogu ih videti samo na reprodukcijama – originali su uništeni u dvorcu Imendorf u donjoj Austriji, koji su nacisti zapalili krajem Drugom svetskog rata.

 

Gustav Klimt je umro 6. februara 1918. u od posledica moždanog udara.

 

„Poljubac“ Gustava Klimta je odabran kao glavni motiv kolekcionarskog novčića od 100 zlatnih eura koji je izdata 5. novembra 2003. godine. Poleđina novčića prikazuje Klimtov studio s dva nedovršena remek-dela na štafelajima.

 

Izvor: EurocommPR, DW, Avant Art Magazin, Wikipedia