Barbara Jata: Ona je na čelu Vatikanskih muzeja

Barbara Jata: Ona je na čelu Vatikanskih muzeja

Piše: Fara Fara Najeri (The New York Times)

Foto: Matija Balzamini za The New York Times

 

Vatikanom vladaju muškarci od kada je ustanovljen kao nezavisna država 1929. Pre godinu dana, jedna žena je došla do vrha: Barbara Jata, prva žena direktor Vatikanskih muzeja.

 

Od postavljenja, Jata je ostavila svoj pečat odbacujući neke inicijative svojih prethodnika i krčeći sopstveni put. Ona je zadužena za nekih 200.000 predmeta i niz muzeja papskih apartmana, dvorišta i drugih mesta uključujući Sikstinsku kapelu.




Kapela je jedno od najsvetijh mesta Katoličke crkve, prostor gde se pape biraju. I uvek je prepuna ljudi koji gledaju Mikelanđelovu čuvenu oslikanu tavanicu.

 

Jata kaže da je 20 godina radila u Vatiikanskoj biblioteci i bila na čelu odeljenja štampane knjige od 2010. gde je i saznala da je postavljena za šefa Vatikanskih muzeja. „U prvom trenutku tako velika promena je bila šokantna“, rekla je.

 

Kada je reč o njenom polu, kaže da „nije shvatala šta to znači dok nije počela da radi. Kad god sam na nekim konferencijama ili javnim događajima, toliko mnogo žena mi dolazi i govori kako su ponosne i kako ih, na neki način, predstavljam“.

 

Jata kaže da je umetnost bila veom važna u njenoj porodici. Majka i sestra su joj restauratorke, baka, poreklom iz Rusije, je bila slikarka a njeni preci su osnovali arheološki muzej u Ruvo di Puglija, na jugu Italije.

 

„Unutar Vatikana kojim dominiraju muškarci, dati ženi tako istaknutu ulogu je veoma dobra vest“, kaže Eike Šmit, nemački direktor Galerije Ufici u Firenci.

 

Jedan od kustosa koji radi za Jatu, Mauricio Sanibale iz Etrurskog muzeja kaže da je se seća dok su bili studenti Sapienca univerziteta u Rimu. Opisao ju je kao „prijatelljski nastrojenu, odlučnu i punu empatije“ i rekao da „ume da postavi sebi izazove“.

 

Vođenje Vatikanskih muzeja je kolosalan posao. Jata je odgovorna za očuvanje, izlaganje i deljenje znanja o svom blagu koje su pape prikupile tokom vekova. Kompletni delovi muzeja trenutno se renoviraju.

 

Turizam je od životnog značaja ne samo za muzeje već i za ceo Vatikan. To komplikuje posao bilo kog direktora. Kao i činjenica da mnoga mesta imaju i umetnički i verski značaj – počev od Sikstinske kapele.

 

Mase posetilaca prolaze pored remek dela Ticijana i Karavađa i sobe koje je oslikao Rafaelo kako bi stigli do Mikelanđelove kapele. Znoj i dah miliona i prašina koju unesu ugrožavaju freske, upozoravaju konzervatori.

 

Antonio Palouči, prethodnik Jate, najavio je da će se slobodni ulasci u kapelu okončati kada broj posetilaca dođe do šest miliona godišnje. Tada će karte morati da se kupuju unapred. Paoluči je otišao a da nije predstavio svoje planove.

 

Jata je radila sa Paolučijem kao zamenik direktora sredinom 2016. i kaže da je protiv zabrane nenajavljenih ulazaka. „Ako ste posetilac koji želi da poseti Siksinsku kapelu i dođete do Rima gde vam kažu da je to nemoguće, šta biste vi uradili?“, kaže. „Mi smo i muzej sa moralnim i duhovnim vrednostima“.

 

Jata kaže da planira drugi ulaz u Vatikanske muzeje koji će nuditi alternativne rute kroz delove muzeja koji su manje posećeni kao što je Etnološki muzej i najavila je da će produžiti radno vreme drugih institucija kako bi poboljšala posete.

 

Posetioci će i daje želeti da vide Sikstinsku kapelu, kaže i dodaje da je glavni cilj smanjiti zakrčenja.

 

Protok posetilaca na stranu, Šmit kaže da su Vatikanske kolekcije „jedna od najdugotrajnijih umetničkih kolekcija na svetu“.

 

Misija Jate, kaže, je da „pronađe način da ih posetioci vide na pravi način“.

 

Izvor: Nedeljnik, The New York Times