Naši običaji: Na BOGOJAVLJENJE, tačno u ponoć, pogledajte nebo i zamislite želju

Naši običaji: Na BOGOJAVLJENJE, tačno u ponoć, pogledajte nebo i zamislite želju

 

 

Bogojavljenje (grč. Θεοφάνεια) je hrišćanski praznik koji slavi otkrovenje Boga Sina  kao ovaploćenog u Isusu Hristosu. Slavi se 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara. Zapadni hrišćani uglavnom slave (ali ne i isključivo) posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima. Istočne crkve, dan pre Bogojavljenja slave krštenje Isusova, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava kao objava svetu da je on Sin božji.

 

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.

 

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

 

Dan kada je Isus Hristos kršten u reci Jordan

 

Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: “Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim”. Isus mu na to odgovori: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.

 

Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan.

 

 Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: “Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji”.

 

 Pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnostiBog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

 

Bogojavljenska vodica 

 

Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha.

 

Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

 

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

 

Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Bogojavljenje se širom Srbije obeležava i tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.

 

Narodna verovanja

 

Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji.

 

Naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

 

Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne.

 

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.

 

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

 

U Srpskoj istoriji

 

Na Bogojavljenje 1916. na grčko ostrvo Krf počele su da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu.  Ovo povlačenje je teklo u više kolona iz pravca Metohije ka obali Jadranskog mora, gde su Savezničke komande organizovale transport brodovima i prihvat do bezbednosnih odredišta, grčkih ostrva u Jonskom moru, Italiji i severnoj Africi. Procenjuje se da je više desetina hiljada vojnika i civila stradalo tokom povlačenja, od posledica ranjavanja i iscrpljenosti. Nakon oporavka, oko 150.000 pripadnika Srpske vojske se priključilo savezničkim trupama na Solunskom frontu, u junu 1916. gde su vođene teške borbe sve do kraja rata i konačnog oslobođenja otadžbine.

 

Tri godine kasnije, na Bogojavljenje 1919, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila je Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar.