NIN-ova nagrada je Dejanu Atanackoviću za roman „Luzitanija“

NIN-ova nagrada je Dejanu Atanackoviću za roman „Luzitanija“

 

Dejanu Atanackoviću pripala je NIN-ova nagrada za knjigu “Luzitanija”. Ovo je njegov prvi roman, a nagrada će mu biti dodeljena na 83. rođendan NIN-a, 22. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.  “Luzitaniju” je objavila izdavačka kuća “Besna kobila”.

 

Vise od sat vremena čekalo se juče na proglašenje ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade. Gotovo do kraja se nije znalo hoće li 64. NIN- nagradu odneti “Gorgona” ili “Luzitanija”. Dok Atanackovićeva “Luzitanija” govori o ludilu, “Gorgona” Mire Otašević govori o otporu. Žiri je priznao da su članovi bili podeljeni, a favorit predsednika žirija Boža Koprivice bila je knjiga koja govori o otporu.

 

U najužem izboru za roman godine bili su i „Srodnici“ (Laguna) Jovice Aćina, „Gorgone“ (Geopoetika) Mire Otašević, „Danas je sreda“ (Čarobna knjiga) Davida Albaharija i „Srebrna magla pada“ (Partizanska knjiga) Srđana Srdića.  

 

Koprivica za njegovu knjigu kaže da se pre svega bavi velikim temama.

 

Dejan Atanacković

A sam dobitnik, okupljenima se obratio Skajpom jer je u Firenci gde živi i predaje na univerzitetu. Ta univerzitetska pozadina i način razmišljanja i predstavljaju kičmu romana “Luzitanija”.

 

Pobednik se novinarima iz Italije obratio navodeći da mu je „velika čast“ što je laureat Ninove nagrade, ali je i dodao da je bio oduševljen i ulaskom u najuži krug. Na pitanje da li zna šta ga očekuje i koliko će mu nagada o kojima sanjaju pisci, promeniti život, a „Luzitanija“ je njegov prvenac, rekao „nisam svestan ničega„.

 

„Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je ono našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora„, rekao je Atanacković čija osnovna preokupacija u životu nije pisana reč.

 

Atanacković je na pitanje koliko mu je bavljenje vizuelnom umetnošću pomoglo u kreiranju likova i slika u romanu, odgovorio da ta činjenica nije isključila njegovo bavljenje tekstom.

 

Upitan da prokomentariše što je napisao da je „Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila“, Atanacković je rekao da je stigma vezana za ludilo viševekovna a da je ovladavanje ludilom kroz vreme i istoriju značilo vrstu progresa.

 

Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da je sačine i zamisle marginalizovane populacije„, rekao je Atanacković i podsetio da je radio sa marginalizovanim grupama među kojima su osobe sa invaliditetom čija su prava konstatno i sistematski ugrožena.

 

Prema rečima urednika rubrike kultura nedeljnika NiN, Dragana Jovićevića, Ninova nagrada je dokaz da iako se kultura urušava već dve decenije, nada i dalje postoji.

 

„Ninova nagrada je jedan od retkih svetionika koji održava visoko poziciju kulture u društvu„, naveo je Jovićević.