Na Božić pre 75 godina umro je Nikola Tesla

Na Božić pre 75 godina umro je Nikola Tesla

 

Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u osamdeset sedmoj godini života od posledica koronarne tromboze. Preminuo je u snu, u svom apartmanu na 33. spratu hotela Njujorker u kome je proveo poslednjih deset godina života.

 

Komemoracija je održana 10. januara, a prenosio ju je Radio Njujork. Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac, a hrvatski violinista Zlatko Baloković i hor „Slovan” su svirali srpsku rodoljubivu pesmu „Tamo daleko“.

 

Informacioni centar Jugoslovenske kraljevske vlade (Royal Yugoslav Government Information Center)  je organizovao ceremoniju Tesline sahrane i tim povodom izdao saopštenje o njenom protokolu. Opelo je održano 12. januara u katedrali Sv. Jovana Bogoslova (St. John the Divine) na srpskom jeziku. Opelo je održao Dušan Šukletović, starešina srpskog pravoslanog njujorškog hrama Sv. Sava. Delegacija od trideset jugoslovenskih oficira doprinela je dostojanstvenom odavanju poslednje počasti. Njegovo Veličanstvo kralj Petar Drugi je poslao venac od prirodnog cevća. To je bio poslednji oproštaj Karađorđevića i Tesle.

 

Srbin iz Like

 

Nikola Tesla je gotovo šezdeset godina proživeo u Americi, ali je čitavog života isticao da je Srbin iz Like, a slovenske zemlje na Balkanu je doživljavao kao svoju otadžbinu. Sa velikim žarom je pratio sve što se dešavalo na ovim prostorima, naročito u nemirnim vremenima kojima je istorija balkanskih zemalja obilovala početkom dvadesetog veka. U periodima ratova i nesreća često je pozivao na jedinstvo balkanskih naroda, tvrdeći da će samo svi zajedno uspeti da nadvladaju zla koja im se događaju.

 

Iza sebe je ostavio više od 700 pronalazaka, od kojih nekoliko desetina i danas ima široku primenu. Zvanično je registrovano oko 300 njegovih patenata u 26 zemalja, i to pre nego što je izumeo planetarnu razmenu energije i povezivanje ljudi, a najveći broj pantenata ostvario je u SAD, gde je živeo 60 godina. Bez Tesle ne bismo danas imali mobilnu telefoniju i internet, ni radio, ni televiziju, planetarnu elektronsku mrežu, daljinsko upravljanje, helikoptere, fontane, kućne aparate, ali i turbine koje proizvode struju. Izumeo je i obrtno magnetno polje, i indukcioni motor. Teslina zaostavština je 2003. upisana u registar Uneska.

 

 

Nasleđe brodom stiglo u Beograd

 

Staranje o Teslinoj imovini je, prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943, pripalo je diplomati i publicisti Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice, koji je pre odlaska za London isplatio sve račune za ležarine Teslinih stvari i čuvanje posmrtnog pepela.

 

Upakovana u 60 različitih paketa, zaostavština Nikole Tesle je brodom „Srbija“ uplovila u luku Rijeka septembra 1951. Potom je vozom preneta u Beograd gde je smeštena na Elektrotehnički fakultet i potom juna 1952. preneta u Genčićevu vilu u tadašnju ulicu Proleterskih brigada 51 (Kneginje Zorke). U Muzeju je izložena i bronzana bista koju je po Teslinoj želji izradio njegov prijatelj, vajar Ivan Meštrović, 1952. godine, a odlivci ove biste nalaze se i u Tehničkom muzeju u Beču i u Muzeju Like u Gospiću.

 

Tesla – međunarodna jedinica mere

 

Tesla je svoje najveće pronalaske izumeo u Americi, a nasuprot svim velikanima njegovog vremena insistirao je na pretvaranju naizmenične struje u jednosmernu. Najviše je svetu doprineo kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije. Tesla je konstruisao i generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao Teslin transformator, transformator bez jezgra, Teslina zavojnica ili Teslin kalem. Jedini je Srbin u čiju čast je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja – Tesla (T).

 

Spomenik Tesli ispred ETF

 

Spomenici Nikoli Tesli podignuti su širom sveta. U Srbiji ih ima najmanje šest, a jedan od njih podignut je ispred ETF u Beogradu. Delo je vajara Frana Kršinića iz 1956. godine, a ispred Fakulteta postavljen je 1963. godine. Njegova kopija postavljena je i na Nijagarinim vodopadima, sa američke strane. U Beogradu je spomenik Tesli postavljen još na beogradskom aerodromu, a podignute su mu i biste u Novom Sadu i Užicu.

 

Soba 3327

 

Godišnjica smrti Nikole Tesle obeležava se i u Njujorku u Hotelu Njujorker, u kojem je on živeo punih 10 godine. Najveći deo tog vremena proveo je u sobi 3327. Na njenim vratima postavljena je i spomen ploča slavnom naučniku. Ona je 2009. preuređena i na zahtev Srba i Hrvata koji su je posećivali pretvorena u mali muzej.