Osman Saladin ne dozvoljava gradnju Teslinog muzeja

Osman Saladin ne dozvoljava gradnju Teslinog muzeja

 

Kuća na Dunavskom keju na beogradskom Dorćolu isprečila se izgradnji novog muzeja čuvenog naučnika

 

Na putu izgradnje budućeg muzeja Nikole Tesle na Dorćolu isprečila se prizemna kuća, s nerešenim pravnim statusom, pišu „Novosti“. Naime, parcelu na kojoj je planirana izgradnja zdanja od oko 30.000 kvadrata više decenija koristi porodica Osmana Seladina i njegovog kuma Adema Zećirija. Dok se ne reši pravni status objekta od 98 kvadrata, ne može da počne planiranje i izgradnja najvećeg naučnoistraživačkog centra na ovim prostorima.

 

Kako pišu “Novosti” predviđeno je da novi muzej Nikole Tesle bude izgrađen na mestu stare električne centrale na Dorćolu u Beogradu. Umesto dosadašnjih 300 kvadrata, na koliko se trenutno prostire muzej, smešten u kući ministra Genčića, buduće zdanje će zaposednuti prostor od 30.000 kvadratnih metara. Osim muzejske postavke, na tom mestu će biti smešteni biblioteka i naučni kampus za studente i profesore iz celog sveta.

 

Koordinaciono telo zaduženo za projekat trenutno je u fazi potrage za investitorom.

 

Ranije su vođene polemike oko toga gde bi trebalo da počivaju ostaci Nikole Tesle. Srpska pravoslavna crkva predlagala je da se urna prebaci u Hram Svetog Save i bude položena u kriptu. Tome su se protivili iz Muzeja Nikole Tesle navodeći da urna nije eksponat već kulturno dobro i da joj je kao takvoj mestu u muzeju. Protiv izmeštanja urne bio je i praunuk Tesline sestre, Vilijem Terbo.

 

Sporni objekat u ulici Dunavski kej / Foto N. Fifić

Ozakonjenje prizemne kuće na Dunavskom keju 30 započeto je u Sekretarijatu za legalizaciju. U Opštini Stari grad potvrđuju da kuća nema građevinsku dozvolu i da će biti srušena ako Sekretarijat odbije predmet.

 

Međutim, slučaj nije nimalo jednostavan. Prizemna kuća je podignuta 1934. godine. U međuvremenu je postala vlasništvo Luke Beograd, odnosno firme „Inos-Metali“.1998. Ademi Zećiri, kao radnik firme, dobija kuću na korišćenje, a 1998. je otkupljuje. Osman Seladin, kao naslednik Adema Zećirija, odlučio je da presavije tabak i tuži Grad Beograd, pa da sud utvrdi čije je kuća vlasništvo. I zašto je objekat, kako tvrdi, volšebno nestao iz urbanističke dokumentacije.

 

Plac od 78 ari na Dorćolu više decenija bio je skladište za ugalj. Na jednom aru se nalaze sporna kuća i okućnica Osmana Seladina, odnosno njegovog kuma Adema Zećirija. Seladin navodi da na osnovu dokumentacije želi da potvrdi vlasništvo, a ako gradu treba prostor za naučni centar, neka ga ekspropriše.

 

Zbrku pravi to što objekat nema građevinsku dozvolu, ne nalazi se u urbanističkim planovima i nema ga na satelitskom snimku. Zato u Opštini Stari grad kažu da će postupati po odlukama Sekretarijata za legalizaciju.

 

– Pravni tok je jasan. Kuća je dobijena na korišćenje, a kasnije je otkupljena. U starim urbanističkim planovima nedvosmisleno je upisano da se na katastarskoj parceli 5/2 nalazi prizeman objekat. Imam sve papire. Pripadam nacionalnoj manjini i žaliću se do Strazbura – kaže za „Novosti“ Seladin.

 

Naučni centar i muzej

 

Prva električna centrala u Beogradu nalazila se baš na prostoru gde se ukrštaju Dubrovačka ulica i Dunavski kej. Stara centrala je počela da radi 6. oktobra 1893. godine. Zbog simbolike, gradski oci su odlučili da baš ovde izgrade Muzej Nikole Tesle. Osim postavke, na tom mestu biće smešteni biblioteka i naučni kampus za studente i profesore iz celog sveta. Planirano je da se izgradi centar za promociju nauke, mlade talente, informacione tehnologije i genetički inženjering.

 

Proizvodila tri vrste struje

 

U blizini hrama posvećenog Aleksandru Nevskom, u beogradskom naselju Dorćol 1893. godine počela je da radi prva električna centrala u našem gradu. Ona je jedinstvena po tome što su u njoj proizvođene dve, a potom i tri vrste električne energije. Od jednosmerne struje za osvetljenje i pogon tramvaja, do trofazne struje visokog napona, koja je u gradu transformisana i služila je za pogon motora i potrebe najvećeg dela grada. Električna energija proizvedena u prvoj centrali činila je do Prvog svetskog rata najveći deo u ukupnoj proizvodnji u Srbiji.

 

Izvor: Novosti